Secenje badnjaka
Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje
se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci,
najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska
sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci.
U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja,
su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo
za badnjak, već grana hrasta.
Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče
jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde
onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Uglavnom je
to značilo da se odseče jedna grana drveta, koja bi se tako
cela nosila kući, ili se prvo kresala na više jednakih ili
nejednakih delova. Ova raznolikost u broju badnjaka takođe
ide u prilog prethrišćanskom poreklu badnjaka i Badnjeg
dana.
Pre sečenja se drvetu nazove "dobro jutro", čestita
mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici.
Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje
kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti
golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da
padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se "da
se drvo ne muči" tj. da se obori iz jednog udarca ili
najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca,
mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ima takođe magičnu
moć.
